Ustavno - pravni razvitak Srbije u prvoj polovini XIX vijeka
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Pravni fakultet

S A D R Ž A J:
1. UVOD ............................................................................................ 3
2. USTAVNO-PRAVNI RAZVITAK OD 1804. DO 1835. ................. 4
3. MILETINA BUNA ......................................................................... 5
4. SRETENJSKI USTAV 1835. ........................................................ 6
4.1. Donošenje Sretenjskog ustava ................................................ 7
4.2. Sadržina Sretenjskog ustava ................................................... 8
4.3 Nedostaci Sretenjskog ustava .................................................. 9
4.4 Srbija i velike sile (Turska, Rusija i Austrija) ........................... 10
4.5 Značaj Sretenjskog ustava ..................................................... 11
5. TURSKI USTAV 1838. ............................................................... 12
5.1. Donošenje Ustava .................................................................. 12
5.2. Sadržina Ustava ..................................................................... 13
5.3. Političko stanje poslije donošenja Turskog ustava ................. 14
6. ZAKLJUČAK ................................................................................15
LITERATURA .................................................................................. 16
1. UVOD:
Carski hatišerif, kojim je Srbija najzad stekla autonomiju, svečano je objavljen na Tašmajdanu u Beogradu pred knezom Milošem i beogradskim pašom uz prisustvo mnogih turskih činovnika i srpskih starješina.
Treći sultanov hatišerif iz 1833. konačno je uobličio politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Ovim dokumentom pripojeno je šest spornih nahija, a posebnih beratom Miloš je dobio dostojanstvo srpskog naslljednog kneza.
Period Miloševe vladavine poslije 1833. bio je obilježen borbom velikaša za ograničavanje kneževe apsolutne vlasti. Miloš je oklevao da oformi Državni savjet premda je po hatišerifima bio obavezan da to učini. Kada je 1834. bio prinuđen da obrazuje „popečiteljstva“ (ministarstva), nije im dao nikakva stvarna ovlaštenja. Međutim, time se u načinu uprave zemljom nije ništa bitno promjenilo.
U administrativnoj organizaciji Miloševa uprava dala je najbolje rezultate. Već 1834. čitava drćavna teritorija bila je podjeljena na pet serdarstava, a time su prekinuti oblici lokalne organizacije preostali iz turskih vremena, a uprava je u dobroj mjeri preuređena i centralizovanja. Miloš je radio i na jačanju vojne moći Srbije .
2. USTAVNO – PRAVNI RAZVITAK OD 1804. DO 1835.
Ipak, zajedničko za sve njih je bilo to da su ustavno pitanje shvatali prvenstveno kao pitanje odnosa između vrhovnih organa vlasti, posebno kneza i sovjeta. Ovakvom shvatanju ustavnog pitanja doprinjela je i carska Rusija koja je u pomenutom periodu, pa i kasnije, veoma aktivno učestvovala u oblikovanju političkog uređenja Srbije.
U periodu 1804. - 1835. donjeto je nekoliko ustavnih akata o uređenju Srbije. Tvorci ustavnih akata kao što je poznato bili su, ili Srbi iz Vojvodine, ili ruski diplomatski predstavnici koji su boravili u Srbiji.
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com